Изборник
Народне игре имају велики васпитни значај у раду са децом. Деца се у раним годинама сусрићу са разним звуцима преко разних медија. Између четврте и пете године дете је већ овладало потребном техником певања и једноставним покретима које може да комбинује у оквиру игара са певањем уз одређену музичку пратњу. Играње уз традиционалну музику има вишеструки значај за психофизички развој најмлађих. Путем играња стичу се искуства о складном и лепом покрету. Уз то се тело развија симетрично, чиме се побољшава коришћење и слабијих екстремитета.
Деци овог узраста треба кроз слушање наше традиционалне музике приближити наша кола и наш Српски мелос. Кроз ритмичко ходање и певање уз музику деца уче прве кораке наше игре. Самим тим се ослобађају према другој деци држањем за руке и развијају осећања пријатељства и солидарности. Кроз ташунаљке, успаванке, цупалице, бројалице и забавне дечије игре као игре у колу деца упознају нове другове и другарице.
Деца овог узраста су у могућности да играју више од сат времена и самим тим побољшавају способност пажње. У колу деца већ играју различите облике народне игре у кореографисаном фолклору. Играјући народне игре, дете постаје сналажљивије, стиче потребну брзину и координацију покрета и ритмичко изражање уз музику. Наступајући пред разном публиком дете осећа важност своје личности и стиче самопоуздање.
Низ игара је значајан за правилно држање тела, што је у данашњици здравствени и естетски проблем већине деце. Такође чине народне игре основу за развој покретљивости, координацције и исто тако омогућавају стицање брзине, снаге истрајности, спретности и издржљивости.
Прелажењем у старије фолклорне групе примењују се и тежи и захтевнији облици изборних игара, која одговарају узрасту омладинаца. Кореографије садрже интересантнија просторна решења и распоред игара на сцени, већу динамику, слике, градацију тока извођења, квалитет интерпретације како игре, тако и песме и музике, костима и одговарајућих глумских елемената који захтева одређени кореограф.
Деца овог узраста се приближавају на најбољи могући начин извођачком ансамблу. Кроз примену тематске глуме деца користе своје карактеристике како би задату тему изнели на најбољи мигући начин. Певачке групе подстичу се озбиљним радом у којим поготово младе девојке већ уче двогласне или чак и трогласне песме.
Сва деца која су прошла школу фолклора у КУД-у Завичај у овом узраст су већ научени и дисциплиновани играчи. Песме и игре, техника изигравања као и техника певања су им већ већим делом познате. Они чувају и презентују игре Срба са свих Српских простора, како из Србије тако и из оних изван Србије на којима су живели или живе и данас.
Они су млади играчи који преносе велико задовољство играјући наше традиционалне игре одевени у прелепим костимима који им дају велику значајност. ОНИ су наши млади Амбасадори пространи широм света.
Игре непознају године. Игра је забава и вежба уједно. У игри се окреће, поскочи и шета, и не само да се вежба издржљивост него и динамична равнотежа и оријентација у простору. На свакој проби се науче нови кораци у којима се креће кроз простор, уједно треба задржати и ритам.
Игра је затим моторични и когнитивни изазов. Кроз вежбање долази до аутоматизације покрета. Човек може изаћи из КОЛА, престати активно да игра, али КОЛО никада неће изаћи из њега. Зато постоји ова група, да се окупите, да се дружите и поделите ваше емоције.