KUD Zavičaj – Kud Zavičaj

КУД Завичај

Винтертур

Фолклор

Фолклор је уопштено име за уметност која, у устаљеним традиционалним облицима, живи у народу. Дуг развојни и вековни пут утицао је на преношење оригиналности народних творевина. Ова уметност прелазила је а прелази и даље са старијих на млађе. Фолклор је значи наслеђе из прошлости, али и темељ будућим поколењима.

Народне игре су један од облика народног стваралаштва.

Оне су уско везане за живот народа, за њиховим тежњама и осећањима и зато одржавају његов дух и његова схватања која су заснована на духовној и материјалној култури. Затим и толика жеља да сав свој унутрашњи живот изразе игром, покретом и песмом.

Сценска примена народних игара везана је за рад са децом различитих узраста у оквиру фолклорних група и састоји се у избору одабраног материјала, повезивање у целине која треба на најбољи начин да представи подручје, крај или село.

Књига Утисака

2007 године ме је мама први пут одвела на пробу у нашем друштву. Била сам баш мала, имала сам 7 година и сећам се да је било много много деце. Деца која су данас одрасли људи и са којима и дан данас имам одличан однос али који нажалост више не играју фолклор због разних животних околности. Тако је било и код мене али после неколико година паузе и разних других спортова сам се опет вратила спорту који ми највише пружа радост, поверење у себе позитивну енергију и једну посебну емоцију која ме увек враћа овде... у КУД Завичај Bинтертур.

Одрасла сам у Швајцарској,моји родитељи су увек инсистирали да се говори на српском. Када сам била мала нисам разумела зашто то траже и мислила сам да ми непотребно досађују. Али када сам одрасла видела сам колико је то значајно. Када видим вршњаке из швајцарске који оду са својом децом у Србију и деца им не могу причати са баком,деком,фамилијом јер не знају српски језик. Захвална сам родитељима и срећна као родитељ своје деце,јер су на правом путу. Млада сам постала мајка,удала сам се за србина и пожелела да својој деци пренесем значај очување везе са србијом,српском културом и традицијом из које потичемо и припадамо. Баш зато што сам децу родила у швајцарској. Одржавање традиције сопственог народа и обичаји нас везују. Постоје разни и многобројни спортови али ни један од њих не води ка српској традицији као фолклор.

Често сам се питала,шта је то што привлачи толико пуно,поготово младих да играју фолклор и дошла до закључка да кроз фолклор очувају везу са својим пореклом. Уписала сам своју децу у фолклор и гледала их како се развијају кроз игру. Кроз игру се развија општа моторика. Свако дете које поред фолклора жели да се бави још неким спортом,има одличну основу.

Све што треба је да се смејемо,забављамо,путујемо,трудимо и успемо у ономе што желимо. Пробе и турнеје незаборавне. Концерти најлепши,дивне ношње,друштво нераздвојно ,а лица увек насмејана. То су фолклораши,само они што играју знају зашто"

Музика, песма и игра су омогућили да се Милица, Ивана и Хелена првенствено развију у једној здравој и веселој средини. Фолклор је више од обичне игре. Фолклор је нешто што кад доживиш једноставно живиш цео живот.

Оро / Коло

Коло или Оро је распрострањена народна игра у играчкој пракси Србије. Коло или Оро је виталан облик традиционалне културе. Оно се изводи са међусобно повезаним играчима уз држање за руке.

Народне игре заузимају и данас видно место у животу великог дела нашег народа, мада је некад њихова улога била знатно већа.